KRITIKE
26. juna 1994. godine u Parizu u crkvi »Saint German des Prés« nastupio je ansambl »Il seminario Musicale« sa Gérardom Lesneom, kontratenorom i Camille van Lunen, sopranom. Ansambl je nastupio u sastavu prva i druga violina, viola, violoncelo, kontrabas, cembalo, orgulje i lauta, a na programu su bila dela Stradelle, Vivaldija i Corellija.
U prvom delu izvedene su tri Stradelline kompozicije: motet »Benedictus Dominus«, simfonija u D-duru i motet »Crucifixion et mort de Jesus Christ«, dok je publika, koja je do poslednjeg mesta ispunila crkvu, posle pauze mogla cuti Vivaldijev »Stabat Mater«, Corelli-jevu Sonatu da Chiesa Op. 1, Br. 11. i Stradellin motet »Care Jesu Suavissime«. Koncert je protekao u atmosferi zrelog profesionalizma, a nadahnuti umetnici, narocito kontratenor Lesne koji je i umetnicki rukovodilac ove grupe, pokazali su vrhunski nivo interpretacije.
10. juna 1994. godine u Göttingenu je izvedena Händelova opera »Giustino« sa solistima Chance, Röschmann, Kotoski, Lane, Minter, Padmore, Dean i Pflaumbaum, orkestrom »Freiburger Barockorchester« i dirigentom Nicholasom McGeganom. Reziser D. Minter sa izvesnom staticnoscu, scenograf S. Blake sa zivahnim scenama (sa cudovistima i zemljotresom) i kostimograf B. Krüger sa kitnjastim krinolinama i perikama, stvorili su jednu inscenaciju koja se idealno uklopila u malo göttingensko barokno pozoriste (oko 450 sedista). Tumac naslovne uloge, poznati engleski kontratenor Michael Chance, koji uglavnom nastupa kao koncertni pevac, se izvrsno snasao, kako glasovno tako i scenski u veoma zahtevnoj roli, napisanoj 1737. godine za cuvenog kastrata Senesina. Prijatno iznenadjenje bile su nove snage na podrucju rane muzike - Nemica D. Röschmann (u ulozi Arianne) i Amerikanka D. Kotoski (u ulozi Anastasije) - obe briljantni soprani. Svoju reputaciju potvrdili su i mezzosopran tople, barsunaste boje J. Lane (u ulozi Leocaste), tehnicki izuzetni M. Padmore (u ulozi Vitaliana) i bas velike izrazajnosti M. Dean (u ulozi Polidantea). Glasovno neubedljivi kontratenor D. Minter (u ulozi Amanzia) i intonativno nesigurni sopran N. Pflaumbaum (u ulozi Fortune) bili su slaba tacka ove produkcije. Jedan od najboljih nemackih ansambala »Freiburger Barockorchester« koji je reagovao na svaki pokret inspirisanog dirigenta i cembaliste McGegana bio je sjajna podloga celom izvodjackom aparatu. Odusevljena publika, koja svake godine ima priliku da u ovom Göttingenskom pozoristu vidi i cuje po jednu, danas zaboravljenu Händelovu operu, priredila je izvodjacima prave ovacije.
Dragan Karolic
OSVRT NA »CETVRTI FESTIVAL RANE MUZIKE« U BEOGRADU
I pored svih poteskoca koje su se isprecile do gotovo poslednjeg minuta pred organizatorom »Cetvrtog Festivala rane muzike« u Beogradu (»Studio za ranu muziku« na celu sa svojim organizacionim direktorom Predragom Gostom), Festival je, kako je i predvidjeno, odrzan svih sedam dana, od 7. do 13. novembra 1994. godine, oslanjajuci se uglavnom na mlade snage koje su svojim entuzijazmom ispunile preduzetu obavezu da se Festival ipak odrzi.
Prvi »Festival rane muzike« zaziveo je 1991. godine na inicijativu Dragana Karolica, nekadasnjeg clana ansambala »Renesans« i »Musica Antiqua«, uz pomoc Predraga Goste, koji je potom preuzeo kompletnu duznost organizatora ovog festivala. Ove godine je po prvi put i »medjunarodni«, jer je bilo gostiju iz Spanije, Madjarske i Nemacke. U organizacionom pogledu bio je to nesumnjiv uspeh, ali sto se tice kvaliteta i ocekivanog nivoa - na tome treba jos da se radi. U svakom slucaju, kako je sve jos uvek u znaku uglavnom mladosti i entuzijazma, potreban je duzi iskustveni period, ali i podrska odgovarajucih struktura. Bez obzira, pocev od prvog Festivala, pa sve do poslednjeg - cetvrtog, verna publika nije odustajala, dokazujuci da je zeljna te, po zvuku neobicne muzike, a i prijatne atmosfere za vreme koncerata u crkvama »Svetog Petra« u Makedonskoj ulici i »Svetog Antuna« na Crvenom krstu, a od ove godine i u velikoj sali Kolarceve zaduzbine. Sve pohvale idu onima koji su pruzili mogucnost da se »Festival rane muzike« inaugurira upravo u ovoj velikoj sali, a nerazumevanje sa nase strane ostaje za one koji su Festivalu uskratili mozda najadekvatniji prostor (pored crkava) za njegovo odrzavanje - a to je Atrijum Narodnog muzeja. Tim pre sto je prosle godine (1994) u slaju svog jubileja muzej mogao da ubelezi i ovaj pozitivan potez i bude domacin ovom, za nase prilike, uistinu mladom festivalu.
»Cetvrti Festival rane muzike« u Beogradu zapoceo je 7. novembra u Kolarcevoj zaduzbini svecanim koncertom ansambla »Renesans« koji je i ovom prilikom proslavljao svoju 25. godisnjicu postojanja i rada kao nas prvi i najstariji ansambl za ranu muziku. Te prve veceri slusali smo muziku Srednjeg veka i Renesanse u izvodjenju nama vec poznatih instrumentalista uz ucesce veoma uspesno i skladno odabranih mladih glasova: soprana Gordanu Kostic, mezzosoprana Draganu Radovanovic, tenora Nenada Ristovica i baritona Predraga Goste, clanove nedavno (1993) osnovanog »Ansambla Studija za ranu muziku Beograd«.
Sledece veceri u crkvi »Svetog Antuna« oglasile su se jedine velike orgulje u funkcionalnom stanju u gradu (za koncertiranje), na kojima je svoje nesumnjivo umece pokazao mladi orguljas Ivan Bozicevic. Osim nekoliko komada izvanredno zanimljive zvucnosti - na primer Svite u prvom modusu Louis-Nicolasa Clerambaulta (Francuska, XVIII vek) i Fantazije in D Jana Pieterszoona Sweelincka (Holandija, XVI/XVII vek), u ostalim delima smo, i pored izvanredne interpretacije, bili uskraceni odgovarajuceg zvuka, upravo zbog neadekvatnih mogucnosti instrumenta. Te orgulje su novijeg datuma (1966), pravljene prvenstveno za liturgijsku funkciju, te su nepogodne za jednog Cabezona (Spanija, XVI vek) ili Frescobaldija (Italija, XVII vek). Izuzetna mastovitost orguljasa Ivana Bozicevica uvela nas je u ocaravajuci svet muzike portugalca Carlosa Seixasa (Karlos Seisas, XVIII vek) izvodjenjem njegove Sonate u B-duru na bis.
Umesto u Skupstini grada, koncert trece veceri je bio odrzan u crkvi »Svetog Petra« sa vec afirmisanim solistima - Ljudmilom Gross-Maric, sopranom, i kontratenorom Predragom Djokovicem, uz clanove ansambla »Renesans«. U njihovom programu poseban dozivljaj pruzile su kod nas premijerno izvedene pesme »Cantigas de Santa Maria« iz XIII veka zapisane u manastiru Montserrat kod Barcelone.
Nastup prvog inostranog gosta u dvorani Kolarceve zaduzbine, cembalistkinje Genoveve Galvez iz Madrida - inace cuvenog pedagoga nasih dveju umetnica Smiljke Isakovic i Svetlane Stojanovic - uverio nas je da njen renome ucitelja nije odgovarao i njenim izvodjackim dostignucima. Ipak, uspeli smo da te veceri otkrijemo da joj najvise odgovara muzika Spanca Antonija Solera. Na istom koncertu kao gost nastupila je i nasa vec renomirana umetnica Svetlana Stojanovic sa nekoliko sonata Domenica Scarlattija.
U petak 11. novembra u crkvi »Svetog Petra« prijatno nas je iznenadila i uverila cinjenica da ovaj Festival vec moze da se oslanja na mlade i da im se u buducnosti trebaju pruziti najbolji uslovi. Te veceri nastupili su clanovi »Ansambla Studija za ranu muziku Beograd« - mladi pevaci sa Majom Smiljanic za orguljama. Medju njima je vec pomenuta izvanredna Gordana Kostic, sopran, koja je svojim glasom dominirala tokom veceri u programu kojim se obelezavala 400. godisnjica smrti dvojice renesansnih velikana - Giovannija Pierluigija da Palestrine i Orlanda di Lassa. Kao gost pevala je alt Andjelka Zecevic, plemenitog i tamno obojenog glasa; zatim, mezzo-sopran Dragana Radovanovic, pevacica mozda jos nedovoljne scenske i glasovne sigurnosti, te nedavno otkriven mladi tenor Nenad Ristovic, kome muzika /za sada/ jos nije primarna preokupacija ali je zato njegovo napredovanje brzo i za pohvalu, i na kraju, ovde u ulozi baritona i talentovanog umetnickog rukovodioca ovog vokalnog ansambla Predrag - Pedja Gosta. Stilski adekvatno ostvaren program pored ostalog obuhvatio je i jednu kracu »a cappella« misu Palestrine (»Sine nomine«) i vec ranije veoma uspesno izvedenu vedru kompoziciju Orlanda di Lassa »Matona mia cara« - na kraju koncerta.
Apsolutni vrhunac »IV Festivala rane muzike« u Beogradu doziveli smo pretposlednje vece - u subotu 12. novemra u crkvi »Svetog Petra«, koja je tom prilikom zaista bila prepuna. Nastupio je nas poznati flautista Dragan Karolic, koji zivi i deluje u Nemackoj kao solista i umetnicki rukovodilac »Telemannovog kamernog orkestra« (Blankenburg), uz izvanrednog pratioca na cembalu Ljubicu Grujic. Oni su maestralno izveli program muzike XVIII veka na instrumetnima iz istog perioda: traverzo i blok flauti, i na kopiji francuskog cembala (»Blanchett & Tascin«) izradjenog u radionici naseg majstora Marija Bjelanovica. Tokom 70 minuta, gotovo bez predaha, slusali smo sonate A. Vivaldija, G. F. Händela, D. Scarlattija, B. Marcella i nama malo poznatog Roberta Valentinea, da bi vece krunisali nizom varijacija »Les Folies d'Espagne« Marina Maraisa na poznatu i narocito u ono vreme obradjivanu melodiju »Listovi Spanije«.
Zavrsno vece, tacnije popodne, odvijalo se u dvorani Kolarceve zaduzbine. Prisustvovali smo premijernom izvodjenju kod nas Bachove »Male mise u G-duru« nazvane »luteranska«, kome je prethodio, u prvom delu koncerta, program muzike A. Corellija (Concerto grosso br. 4 u D-duru i br. 10 u C-duru) kao i Bachov mozda najpoznatiji od koncerata za cembalo - u d-mollu. Kao solista nastupila je Svetlana Stojanovic na svome instrumentu, pomenutoj kopiji francuskog cembala XVIII veka (na kome su inace odrzani i koncerti prethodnih veceri) koja je stilski s uspehom interpretirala ovaj Bachov koncert. Makar i informativno, bilo je veoma poucno cuti Bachovo malo remek delo - misu u G-duru - sa solistima i dirigentom iz Madjarske, mesovitim omladinskim horom »Iuventus Cantat« iz Sombora (umetnicki rukovodilac Szilveszter Hajnal) i sa dva nasa izvodjaca - kontratenorom Predragom Djokovicem i tenorom Branislavom Rakicem. Sopran Anna Stiblo (Ana Stiblo) i bas Jozsef Moldvay (Jozef Moldvaj) zadivili su nas kvalitetom glasa, a posebno interpretacijom njihovih deonica u misi, a bas koloraturama (u ariji) koje se ne pamte u slicnoj literaturi. Dirigent István Biller (Istvan Biler) veoma je uspesno drzao zajedno ovaj heterogen i u poslednjem casu sastavljen, a mozda i malo prevelik ansambl za ovu kratku Bachovu misu u kojoj je svakako najupecatljiviji utisak ostavio IV stav »Domine Deus« u izvodjenju soprana i kontratenora. Svojom lepotom, lirizmom i usaglasenoscu dvoje solista, ovaj stav je ostao neprevazidjen i zadivljujuci jos i danas. Sa ovim istim izvodjacima trebalo bi da se ponovo susretnemo sa slicnim programom na sledecem Festivalu, za koji da pozelimo jos vise internacionalnih imena, kao i nastupe onih nasih eminentnih umetnika i ansambala koji, svojom orijentacijom ka ortodoksnom muzickom nasledju, sigurno bi doprineli raznolikosti i ravnotezi u programiranju Festivala u gradu koji lezi na razmedji izmedju istoka i zapada.
Donata Premeru
U Beogradu se, u terminu od 15. do 28. oktobra 1995. godine, odrzao peti po redu, jubilarni »Festival rane muzike«.
Ove godine Festival se po mnogo cemu razlikovao - kako organizaciono tako i muzicki. Za razliku od proslog IV Festivala, ovogodisnji nije imao stranih gostiju, a pored toga niti jednog sponzora. Pokrovitelji festivala bili su pre svega sami umetnici, zajedno sa sada ne vise tako malobrojnim ljubiteljima ove vrste muzike koji su ih tokom 6 koncertnih izvodjenja pomno pratili i punili sale. Takodje, nemalu pomoc su pruzili i vlasnici prostora u kojima se ove godine festival odrzavao kao i novoosnovani odsek za ranu muziku u muzickoj skoli »Slavenski« u Beogradu.
U vec svima znanom, a za ranu i kamernu muziku izvanrednom prostoru crkve »Sv. Petra«, ovogodisnji Festival rane muzike je zapoceo izuzetno zanimljivim i novim programom. Radi se o programu »Il Pastor Fido« (Verni pastir) koji je, u poluscenskom izvodjenju, pripremio »Ansambl Studija za ranu muziku« pod upravom Predraga Goste. Ansambl je za ovu priliku okupio petnaestak umetnika medju kojima su preovladjivali mladji muzicari. Razlog za izbor ovog programa nalazimo u ovogodisnjem veoma uspesnom gostovanju cetvoro clanova ovoga ansambla, inace pevaca Gordane Kostic (sopran), Predraga Djokovica (kontratenor), Nenada Ristovica (tenor) i Predraga Goste (bariton), na Medjunarodnoj letnjoj skoli u Velikoj Britaniji, gde su se ovi mladi umetnici u Dartingtonu imali prilike da susretnu i pohadjaju kurseve kod najvecih umetnika sveta rane muzike - Evelyn Tubb, Anthony Rooleya, Michaela Fieldsa, Johna Hancorna, Nicholasa Claptona, Colina Tilneya i drugih. Na kursu su, medju ostalim zanimljivostima, pod upravom Anthony Rooleya, inace i umetnickim rukovodiocem londonskog ansambla »The Consort of Musicke« (a o kome smo govorili u 2. broju casopisa »Continuo«), ovih cetvoro mladih umetnika kao solisti nastupili, zajedno sa drugim pohadjaocima kursa, u istoimenom programu »Il Pastor Fido«, koji je tada, naravno, i priredjen scenski. Program je obuhvatao jednosatni program dela tj. italijanskih »balla« Claudija Monteverdija i Biagia Marinija, od kojih je na festivalskom koncertu vecina bila beogradskoj publici do sada nepoznata.
Koncerti na festivalu ove godine rasporedjeni su tokom dve nedelje, tako da je organizatorima znatno bio olaksan rad na organizaciji. Drugi koncert na Festivalu bio je posvecen orguljskoj muzici i kompozitorima J.S. Bachu, Sweelincku, D. Zipoliju, Dandrieu i P. du Mageu, a nastupila je mlada orguljasica Ivana Radojev. Naravno, koncert je odrzanan na velikim nedavno renoviranim orguljama u crkvi »Sv. Antuna«, cija je uprava i ove godine bila velikodusna i dozvolila da se jedan od koncerata odrzi i u njihovoj crkvi.
Godinu Henrya Purcella (300 godina od njegove smrti) obelezili su profesori i ucenici novoosnovanog odseka za ranu muziku muzicke skole »Slavenski« koncertom u Galeriji fresaka 22.10. Svojom mladoscu, a profesori svojim iskustvom, ucenici su pokazali veliki talenat i znanje nakon prve godine »studija«, i potvrdili da vera i ulaganje u mlade i nove snage u ranoj muzici vec sada daju prve rezultate, te slobodno vrlo brzo svi mozemo ocekivati veliki uspeh njih kao solista, a procvat rane muzike u nasoj zemlji.
Vece muzike Johanna Sebastiana Bacha, simbolicno posveceno i 310-godisnjici njegovog rodjenja (1685) uvelo nas je u zadivljujuci svet zvuka cembala, uz Svetlanu Stojanovic koja je sigurno i stilski tumacila »Goldberg varijacije«. Talenat kao izvodjaca i svedocenje iskrenog borca za ranu muziku na originalnim instrumentima ova umetnica neumorno iskazuje vec niz godina, a koje je kulminiralo i objavljenom audio kasetom dela C.B. Balbastrea i, uz ovaj koncert, najavom nove kasete sa »Goldberg varijacijama« Johanna Sebastiana Bacha u originalnom (kompletnom) izdanju.
Jos dva koncerta svojom zanimljivoscu obelezila su ovaj festival. Koncert hora i Studija za duhovnu muziku »Melódi« koji, pod umetnickim vodjstvom Divne Ljubojevic, vec vise godina deluje pri hramu »Vavedenje« u Beogradu, ostavio nas je u atmosferi iskrene hvale Bogu upucene putem najiskrenije molitve - muzike. Skup dela pravoslavne rane duhovne bastine iz Srbije (»Osmoglasnik«), Rusije (drevni napevi), Bugarske i Grcke (vizantijsko pojanje) svojom muzickom lepotom daleko prevazilaze samo prvobitnu svrhu da sluze kao liturgijski »podstrek«.
Koncert ansambla »Renesans« osnovanog daleke 1969. godine pod naslovom »Muzika Dalmacije i evropskih dvorova« kao i uvek do sada ostavili su nas u utisku sloznog a pre svega stilski autenticnog muziciranja ovoga, za ovu priliku, poveceg sastava. Uz soliste Ljudmilu Gross-Maric (sopran), vec spomenutog Predraga Djokovica (kontratenor) i splet duvackih instrumenata svih vrsta uz gudace, lautu i udaraljke, ansambl »Renesans« je sigurno izveo ovaj program koji je predstavljao svoju drugu premijeru nakon uspesnog koncerta pod istim nazivom odrzanog u velikoj dvorani Kolarceve zaduzbine u Beogradu ovog proleca.
U svakom slucaju, kako svojom sadrzinom tako i »uzgrednim« dogodovstinama pre i nakon njega (nedostatak sponzora,...), ovogodisnji Festival je bio razlicitiji, a muzicki, sigurno na mnogo visem nivou nego prethodni (IV Festival). Naravno, iskustvo organizatora koji su do sada na prethodnim festivalima namerno ili nenamerno sve »isprobali« rezultiralo je boljom selekcijom, te nam ostaje da se svi zajedno nadamo da ce naredni - sesti Festival - biti i nalik onima u svetu.
I naravno, ne zaboravite - sledeci Festival rane muzike 1996. godine, a verujemo i svih narednih, odrzace se u prolece, u maju mesecu! Razlog tome je, a o cemu vec i znamo, velika »guzva« razlicitih festivala koja se desava u septembru, oktobru i novembru mesecu. Verujemo da cemo ovom »promenom« termina, odnosno povratkom Festivala na termin kada je »Prvi Festival rane muzike« i zapoceo (da podsetimo, odrzan je od 13. do 18. maja 1991) omoguciti pre svega sve brojnijoj publici rane muzike da pohadja koncerte u terminima kada u gradu ima manje kulturnih dogadjanja nego na jesen. Muzicki i organizaciono, termin priprema je produzen na, prakticki, celu (skolsku) godinu (leto do sada nije omogucavalo da termin pocetka priprema svakog novog festivala otpocne pre septembra meseca), pa se nadamo da ce i ta cinjenica omoguciti bolju organizaciju, bolju koordinaciju i obezbedjivanje sponzora i, naravno, i stranih umetnika.
Predrag Gosta